ALTERNATIVNA AKADEMSKA

OBRAZOVNA MREŽA

 

 

 

 

 

 

 

 

seminarski rad iz kursa

 

INTEGRALNO UPRAVLJANJE GRADSKIM VODAMA

 

na temu

 

POLOŽAJ GRADSKIH VODA U DELOKRUGU RADA

POZNATIH SVETSKIH ORGANIZACIJA

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                                        voditelj kursa: dr Prodanović Dušan

                                                        rad uradio: Petrović Milan,dipl.maš.ing.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

u Beogradu ,

                                                    maj 2003.

 

Izveštaj o pregledanim sajtovima

 

 

Zadatak za moj seminarski rad je bio da pregledam sledeće sajtove:

1.)   www.unep.org

2.)   www.worldbank.org/blacksea-danube

 

 

1.)  Izveštaj o pregledanom sajtu  www.unep.org

 

Generalna skupština je na 12-tom zasedanju 1972. prihvatila Rezoluciju o osnivanju Programa UN za životnu sredinu ( United Nations Environment programme) UNEP.

Glavni organ je Upravni savet čije članove bira Generalna skupština UN po gegrafskom ključu na tri godine.

Sekretarijat UNEP-a kao je pomoćni organ Upravnog saveta.

Pored ovoga osnovani su: Fond za životnu sredinu i odbor za kordinaciju rada na zaštiti i unapređenju životne sredine.

Zadaci UNEP-a:

-         da unapređuje međunarodnu saradnju na polju životne sredine i da daje preporuke za vođenje odgovarajuće politike u tom cilju,

-         da prati svetsku situaciju u oblsti čovekove sredine,

-         da unapredi doprinos naučnika i stručnjaka i njihovog znanja o životnoj sredini,

-         da se bavi “mogućim troškovima” koje mogu da imaju zemlje u razvoju zbog sprovođenja mera o zaštiti životne sredine.

Značajni zadaci kojima se  UNEP bavi:

-         održivo upravljanje i korišćenje prirodnih resursa,

-         održiva proizvodnja i potrošnja,

-         unapređenje životne sredine za ljudsko zdravlje i dobrobit,

-         globalizacija ekonomije i zaštita životne sredine.

 

71% od ukupne površine su vode, 97%  su mora i okeani, 3% slatke vode od čega je skoro 87% zarobljeno u glečerima, atmosferi, zemlji i pod zemljom.

Korist od mora je mnogostruka zahvaljujići svojim resursima. Međutim, veliki je broj ugroženih biljnih i životinjskih vrsta koje žive u morima. Izvori zagađenja su 80% sa kopna i 20% sa brodova. Zagađene supstance pokazuju toksičnost, dugotrajnost i bioakumulatinost. Osnovni okviri politike u domenu očuvanja i zaštite morske sredine utvrđeni su  u posebnoj grani prava: pravu mora.

1)     Konvencija o pravu mora 1982. (UNCLOS), Jamajka

2)     U okviru UNEP-a poseban program zaštite regionalnih mora. 16 programa kojima se obuhvaćena sva značajna regionalna mora.

Ostali dokumenti:

-         Međunarodna konvencija o sprečavanju zagađivanja mora uljem.

-         Međunarodna konvecija odlaganjem otpada i drugih materija, 1972. godine

-         Međunarodna konvecija u slučaju nesreće koja prouzrokuje zagađenje naftom, 1969. godine.

 

    Problematika iz oblasti slatkovodnih voda :

-nedostatak vode,

-pogoršavanje kvaliteta vode,

-problem raspodele korišćenja međunarodnih vodenih tokova. 214 rečnih bazena je podeljeno između više zemalja. Problemi plovidbe, postrojenja brana, zagađivanja. Niz sprova oko između država oko ovoga.

Neka od sedišta UNEP-a su u: Ženevi, Najrobiju, Moskvi, Varšava, Budimpešta, Arendalu itd.

UNEP ostvaruje veze sa mnogim međunarodnim organizacijama kao što su: WMO( Svetska meterološka organizacija), IMO(Međunarodna pomorska organizacija), WHO(Svetska zdravstvena organizacija), MMF, WB(Svetska banka),WWF(Svetski fond za prirodu),FoE(prijatelji zemlje), Greenpeace(Zeleni mir) itd.

Realizovani su mnogi programi do sada iz oblasti voda. Kao što su GEMS/WATER(globalni program za praćenje kvaliteta voda), EMINAWA(ekološki ispravno gazdovanje unutrašnjim vodama) itd.

 

2.) Izveštaj o pregledanom sajtu www.worldbank.org/blacksea-danube

 

 

WB(worldbank) ostvaruje vezu sa mnogim međunarodnim organizacijama kao što su: UN, EU(Evropska unija), WTO(svetska trgovinska organizacija), bilateralnim rayvojnim agencijama, multilateralnim rayvojnim bankama, fondacijama itd. Fondacije WB su: HIV/AIDS, POLIO, Crveni krst, Mek Artur fondacija, Bil i Melinda Gejts, Azijska fondacija itd. Sedište WB je u Vašingtonu. Ostvaruje vezu sa svim regionima u svetu. Pruža finansijsku, stručnu pomoć, pomaže mnogim ekološkim organizacijama, podstiče mnoge istraživačke projekte, pomaže mnogim naučnim ustanovama itd.

Osnovan je i institut WBI (Institut svetske banke) u kome se podstiču razvojno istraživački projekti. Ovaj institut uključuje i povezuje: 20 bilateralnih radova donatora, više od 40 privatnih sektora, 16 internacionalnih regiona i fondacija.

Organizovnje država na subregionalnom nivou može predstavljati izuzetno značajnu formu ostvarivanja interesa u određenom delu nekog regiona, između država i povodom konkretnih pitanja. Jedan od značajnih regiona je i Dunavski basen koji ima 800000 km2  i preko 80 miliona stanovnika i obuhvata 18 država. Najznačajniji ugovor je “Sofijska konvecija saradnji i zaštiti održivom korišćenju reke Dunav” iz 1994.godine, potisale su ga Austrija, Bugarska, Hrvatska, Nemačka, Mađarska, Moldavija, Slovačka, Slovenija, Ukrajina i još neke zemlje iz Evropske unije. Konvencija je usmerena na planiranje aktivnosti i mera koje uzrokuju ili mogu da izazovu prekogranični uticaji kao što su:

-ispuštanje otpadnih voda, unošenje nutrijata i drugih opasnih materija,

-planirane mere i aktivnosti u oblasti građevinskih radova na vodi,

-rad postojećih hidrocentrala,

-rukovanje supstancama opasnim po vodu.

Osnovu svih mera u ovom regionu čine dva principa:

1)     zagađivač plaća

2)     princip predostožnosti